Svaka duž koja spaja dva temena poliedra a ne pripada ni jednoj strani poliedra predstavlja dijagonalu poliedra. Svaka ravan koju određuju tri temena poliedra i ne sadrži nijednu stranu poliedra predstavlja dijagonalnu ravan poliedra. Poliedar dobija naziv prema broju strana.

Kada bi ”rasklopili” poliedar tako da sve strane poliedra budu u jednoj ravni, tada se dobijena figura naziva mreža poliedra. Rogalj. Rogalj je sastavljen sa više od dva ugla koji imaju zajedničko teme i koji se ne nalaze u istoj ravni. Tačka S se naziva teme ili vrh roglja. Poluprave Sa, Sb, Sc, Sd, Se se nazivaju ivice roglja.

Poliedar je tijelo kojem je površina niz poligona. Poligone zovemo stranicama, a mjesta spajanja stranica zovemo ivicama. Uglovi gdje se spajaju tri ili više stranice zovu se vrhovi. Ime poliedra ovisi o broju njegovih stranica.

Sep 28, 2022 · Stranice mnogouglova su ivice poliedra. Poliedri dobijaju nazive po broju strana. Npr tetraedar ima 4 strane, Heksaedar ima 6 strana, Oktoedar ima 8 strana i tako dalje.

Primeri poliedara su kocka, prizma, ili piramida. Tela koja nisu poliedri su kupa, sfera i valjak jer imaju strane koje nisu mnogouglovi (krug u osnovi npr.). Matematika za 3. razred srednje škole kroz ovu oblast upoznaje učenike sa površinom i zapreminom trostrane i četvorostrane prizme, površinom i zapreminom piramide i zarubljene piramice itd.

Pravilni poliedri su uglata geometrijska tijela kojima su sve stranice (plohe) sukladni pravilni mnogokuti. Postoji samo 5 pravilnih poliedara, a prvi ih je opisao Platon (427.-347. pr.n.e.). - broj stranica poliedra v - broj vrhova poliedra. - broj bridova poliedra. bv=sv=3 bv=sv=3.

Spojnice naših četiriju točaka bridovi su tetraedra, odnosno bridovi konveksnog poliedra. Sve ostale spojnice leže ili na stranama tetraedra ili unutar njega.

Osnovna je podjela geometrijskih tijela na uglata (poliedri) i obla. Poliedar je geometrijsko tijelo omeđeno mnogokutima (mora ih biti najmanje četiri). Te mnogokute nazivamo stranama poliedra, stranice tih mnogokuta nazivamo bridovima poliedra, a njihove vrhove vrhovima poliedra.

Trenutno poznamo 48 različnih pravilnih poliedrov, ti se delijo na konveksne in konkavne. V tem seznamu so razporejene glede na odkritelje in sicer po kronološkem zaporedju od nam najdlje poznanih do nazadnje odkritih leta 1997. [1] Obstaja več različnih definicij za pravilne poliedre, tukaj je uporabljena definicija, ki jo podpira največ ljudi:

Pravilni poliedri imajo več ključnih lastnosti, ki jih ločijo od drugih tridimenzionalnih oblik: Enake stranice: Vse stranice so enako dolge. Enaki koti: Vsi koti med sosednjimi stranicami so enaki. …